Пређи на садржај

Хинухски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Хунухски језик
гьинузас мец / hinuzas mec- [hiˈnuzas mɛt͡s]
Регион Русија
Број говорника
5[2] (2010)
Североисточнокавкаски језици
Језички кодови
ISO 639-3gin

Хинухски језик ('гьинузас мец (hinuzas mec)) један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи дидојско-хинухских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 5 припадника Дидојаца, према подацима из 2010. године дуж десне обале ријеке Анди-Којсу.[2]

Пошто хинухски језик нема свој писмени облик, као и остали чланови породице дидојских језика, користе аварски и руски језик као књижевни. Хинухски језик нема дијалекте, али је у једом одређеном периоду он сам био сматран као дијалекат дидојског језика, и то због своје језичке близине.

Хинухци су као народ већ поменути у грузијским хроникама из раног средњег вијека. Међутим, њихов језик је по први пут био описан 1916. године од стране руског етнографа А. Сержпутовског.

Правопис

[уреди | уреди извор]

Хинухски језик има 6 вокала, и то „a, e, i, o, u, y”, који могу бити дуги и кратки.

Предњи Централни Задњи
високи /ɪ/ i /ʏ/ ü /ʊ/ u
средњи /ɛ/ e /ɔ/ o
ниски /a/ a

Консонанти

[уреди | уреди извор]
Консонанти Хинухског језика[3]
Уснени Зубни Алвеоларни Посталвеоларни Палатални Веларни Увуларни Фарингелни Глотални
чисти лаб чисти лаб
Назални /m/ m /n/ n
Праскави звучни /b/ b /d/ d /g/ g /gʷ/ gʷ /ʡ/ ʡ
безвучни /p/ p /t/ t /k/ k /kʷ/ kʷ /q/ q /qʷ/ qʷ /ʔ/ ʔ
ијективни /pʼ/ pʼ /tʼ/ tʼ /kʼ/ kʼ /kʼʷ/ kʼʷ /qʼ/ qʼ /qʼʷ/ qʼʷ
Аферкативни безвучни /t͡s/ c /t͡ɬ/ tɬ /t͡ʃ/ č
ијективни /t͡sʼ/ cʼ /tɬʼ/ tɬʼ /t͡ʃʼ/ čʼ
Фрактивни звучни /z/ z /ʒ/ ž /ʁ/ ɣ /ʁʷ/ ɣʷ /ħ/ ħ
безвучни /f/ f /s/ s /ɬ/ ɬ /ʃ/ š /χ/ x /χʷ/ xʷ /h/ h
Прибижни /l/ l /j/ y /w/ w
Трептави /r/ r

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Десет етнолошких језичких мапа европске Русије, на којој се налазе и Хинухци
  2. ^ а б „Hinukh”. 
  3. ^ *Forker, Diana. (2013). A Grammar of Hinuq. (Mouton grammar library; 63). Berlin & New York: Mouton de Gruyter. стр. 29